Zovem se Marijana. Marijana Novakov. Marijana Novakov Popović. Ovo zvuči kao Bond, Džejms Bond. I da ovo ne bi bio jeftin fazon, isto kao Bond koji se kao u svakom filmu u poslednjih pedesetak godina izvlači iz bezizlaznih situacija, kao Feniks ustajem iznova i iznova. Moj sestrić je rekao da sam medicinska bubašvaba. Neuništiva. 

Rođena sam u Novom Sadu, gde sam i ostala da živim. Uprkos činjenici da su mi sa dvanaest godina, kada sam se razbolela, rekli da je Novi Sad loše podneblje za mene. Ja volim Novi Sad. Tu su mi svi … mama, sestra .. sestrići… muž. Porodica.

Kada sam imala dvanaest godina dobila sam alergiju na streptokok, prvo mi je otekao jedan članak, pa drugi, a onda su se pojavile krvave tačkice po zglobovima. Bolest se zove Henoch-Schönleinova purpura. Leči se. Tada, u sobi u kojoj sam ležala, još dvoje je imalo tu bolest i izlečeni su. Ja nisam. Henokšenlajnova purpura može da pređe na mozak, srce, zglobove i bubreg. Meni je oboleo bubreg. Od tada prelazim na kortikosteroide.

U jednom momentu bolest je zaustavljena, ali tokom puberteta, bubrežna insunficijencija se nastavlja i u dvadeset i prvoj godini, kada sam bila na drugoj godini fakulteta, oba bubrega otkazuju. Početkom devedesetih, dospevam na dijalizu. Nije bilo ničega, (osim dobrih lekara i dobre volje sestara) od neadekvatnih dijalizatora do nedostatka sredstva za pranje podova. Na dijalizi sam provela trideset meseci. Za to vreme, pokušavali smo da se trasnsplantiram negde u inostranstvu. Bez uspeha. U leto devedeset i četvrte godine, saznajem da su mi i tata i mama dobri donori. Neverovatno velika sreća. Nestvarno. Transplantiram se u Klinici za urologiju i nefrologiju u Beogradu, pod budnim oko Dr Radmile Blagojević, moje voljene kume, koja je već četvrt veka… Bog, pa ona…pa velika praznina.

Dvadeset i četiri godine sam živela sa tatinim bubregom. Dvadeset i četiri godine uspona i padova, sreće i radosti… bolesti, odbacivanja bubrega, letenja padobranom, bila sam u sedmodnevnoj komi usled ujeda komarca zaraženog virusom zapadnog Nila, penjanje na vulkane, planinarenje i putovanja… putovanja koja su sreća i ljubav mog života.

Tata je preminuo 2009. godine. Pola života se bojao da ću odbaciti bubreg… taj strah ga je pratio do samog odlaska.

Prošle godine, u novembru mesecu, tatin bubreg je prestao da funkcioniše. Išla sam do kraja, do anoreksije i uremije. Izvukla sam maksimum.

I opet… dijaliza. Poznato, ali ovaj put je drugačije. Imam 49 godina. Mogu da putujem, postoje uslovi za to. Radim. I dok čekam novu transplantaciju, imam neverovatnu želju da svoja iskustva i znanja prenesem ljudima koji se nalaze u sličnoj ili istoj situacija kao ja trenutno. Zato pišem ovaj blog i zato se obraćam vama da podelimo iskustva i olakšamo i ulepšamo život koji nam još predstoji.

Vaša Marijana Novakov Popović

11 Comments

  1. Uvek s tobom delim osećanja puna emocija, radujem se svakoj tvojoj pobedi.
    Vrlo dobro poznaješ sebe, a to je najveća nauka!
    Želim ti sve blago ovog sveta!

  2. UF!!! Prica nije prica. Ova je slika zivota. Marijana…sta reci nego hrabra nasmejana zena. Divno je sto je tako jer susret sa samom sobom gde jedno ja treba da se bori sa drugim ja, koje ima problema. Kaze se ko je hrabar taj je i sretan. I ma koliko prica izgleda jednostavna, nije. Uopste nije. procitala sam dva puta jer je jednostavnost pisanja zbunjujuca. Koliko je hrabrosti trebalo da se sve savlada i dovede do lepog ishoda. Svaka cast. Sretno! I za hrabrost, I za borbu. I za buducnost.

  3. Marijanu sam upoznala na „kerecoj livadici“ u Novom Sadu, pre 3 godine. U gomili pasa i vlasnika, nekako se pokrenula priča o belestima, te sam jedva izustila moj najveći strah, s obzirom da sam skoro 20 godina dijabeticar, a to je dijaliza. Dobila sam lakonski komentar iz gužve, uz osmeh „Ma nije to nista strasno, ja sam godinama bila na dijalizi!“ 😊 Od tada smo prijateljice. Moja Marijana je Žena Hrabrost! 💕
    A hrabri pobedjuju. Uvek i iznova.
    Volim te! 🐾❤️

  4. Imam čast da te poznajem i da ti se divim već mnogo decenija. Tvoja volja i upornost je inspiracija koja pomaže da prebrodim mizerno nebitne dnevne probleme i spokojno pogledam u izazove ispred sebe. Želim ti samo najbolje. ❤️

  5. Marijana svaka cast i velika si podrska sa ovim blogom ljudima koji su novi u istom problemu, a jedan sam od njih…relativno svez da se malo i nasalim. Procitao sam sve i pomoglo mi je da prihvatim stanje u kom se nalazim i da idem napred…jer resenje se uvek nadje. Jos jednom hvala sto ste iskustvo podelili znaci.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *