Ne razumem sistem, društvo u kom kada želiš da pomogneš…ne možeš. Moja prijateljica iz Amerike slavi rođendan i umesto poklona, tražila je da ljudi doniraju za dijalizni centar. Rekla sam da ću joj pomoći… pozvala sam dijalizni centar i zamolila da mi pošalju mejl o tome koje su im potrebe i kako da im se dodeli donacija. Silno su se obradovali …i ništa. 

Ne razumem društvo koje ne želi da umesto da finansira sve veći broj ljudi na dijalizi i sve veći broj šećeraša, radi tek ukupno pedesetak transplantacija godišnje. Ne razumem da nema aktivnijeg pristupa praćanja potencijalnih kadaveričnih donora. Zakon o donaciji organa je dobar. Zašto onda? Transplantacija je mnogo isplativija nego dijaliza. Opet, zašto onda tako malo transplantacija?

Ne razumem zašto u jednoj maloj Srbiji imamo listu za transplantaciju u Novom Sadu i listu za transplantaciju u Beogradu, a postoji jedna za celu Evropu – Eurotransplant? Ne razumem ni zašto, ako smo u jednom kratkom periodu bili deo Eurotransplanta više nismo.

Ne razumem zašto, ako su po gradu obeležena mesta koja su parking za invalide, moramo stalno da izvodimo mađioničarske trikove da bi izašli iz kola ili isparkirali auto i neminovno ga izgrebali zato što ljudi parkiraju uz mesto za invalide tako, da osim teleporta, ništa ne pomaže. Zašto? Zar nije dovoljno što smo već u toj situaciji… sigurno postoji razlog zašto su ta mesta obeležena i zašto postoji dodatno obeležen prostor pored. Sigurno nije obeležen da se ugura još jedan auto. 

Zašto moramo da budemo toliko neosetljivi, toliko neagilni, nezainteresovani za ljude koji su već u problemu, koji se bore za normalan život i koji samo žele da budu poput vas? 

Ne razumem…     

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *