Dok čekamo transplantaciju, bilo bi dobro da se upoznamo sa nekoliko stvari. Prvo je Zakon o transplantaciji u Repubilci Srbiji. Potom, razlika između kadaveričnog i bubrega od živog donora.

Zakon o transpolantaciji: 

„24.08.2018. Skupština Srbije usvojila je Zakon o presađivanju ljudskih organa i Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima. Zakon o presađivanju ljudskih organa kojim se sistemski rešava doniranje organa, a ključna novina je što se pojednostavljuje postupak pristanka, jer se svaka punoletna osoba definiše kao potencijalni donor. Međutim, donor neće biti onaj ko se tome usprotivi tokom života, odnosno ako se tome nije izričito usprotivio neko od članova porodice.

Ukoliko neko ne želi da bude donor, to treba da prijavi usmeno ili pismeno Upravi za biomedicinu, koja je nadležna za sprovođenje zakona.

Osnovni razlog za donošenje zakona je povećanje donacije organa, povećanje broja uspešno obavljenih presađivanja organa, uz smanenje liste čekanja. Zakonom se detaljno definišu uslovi za donatorstvo u koje spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od živog ili od umrlog“ 

Ovim zakonom bi trebalo da se povećao broj kadaveričnih (organa od preminulih ljudi) organa, ali nije. Naš mentalitet je takav da se vrlo malo članova porodice izjašnjava da donira organe voljenih. Tužno. Ne razmišljaju da bi na taj način mogli spasti još sedam, osam ljudi, isto voljenih, ali živih. Ida bi na taj način, produžili život … slavili život. Čak je i crkva podržala transplantaciju. znači, ni Boga se ne treba bojati. To je humano, čak herojsko delo. Većina smatra da kadaveričan transplant kraće traje. To nije tačno…postoji toliko faktora koji utiču na dužinu funkcionisanja kadaveričnog ili bubrega od živog donora da je to zaista …recimo pitanje sreće ili sudbine. 

Meni je tata 1994. godine dao bubreg. Bio je zaista dobar donor. Bubreg mi je proradio još na stolu. Bila sam mlada. Nisam se preterano upuštala u tehniku i probleme transplantacije. Jedino što mi je bilo važno je da me uspavaju pre odlaska u salu i da mi naprave lep ožiljak da se dobro uklopi u bikini. Dosta površno, zar ne? Ali, ni jednog momenta, ali zaista ni jednog, nisam pomislila da transplantacija neće uspeti. Mislim da je to ključ svega. Vera…potpuna vera. U mladosti je to lako postići… što si stariji, sve teže. Al, isključivo je to put do uspeha. Sve ostalo je medicina, puka tehnika.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *