E sada, nije vam dosta vaše muke što ste u situaciji u kojoj se nalazite, nego još i to, morate vežbati … i to ozbiljno. Kada ste na dijalizi, prvo zbog toga što dijaliza kao proces prouzrokuje, a zatim zbog problema sa fosforom i kalijumom, kao i problema sa paratiroidnom žlezdom (PTH), jedna od obaveznih aktivnosti pored dijalize je vežbanje.

Kada ste transplantirani bolesnik, vi ste zdrava osoba. Ali, s obzirom da uzimate kortikosteroide koji takođe slabe kosti i „jedu“ mišiće, fizička aktivnost je zaista obavezna. Treba odmah početi vežbati i biti svestan da ako se ulenjite, dugoročno ćete imati problema.

Ja sam probala sve: od teretane, trčanja, planinarenja preko joge, pilatesa, plivanja i stot pilatesa. Idem kod kiropraktičara i bioenergetičara. Idem na tretmane u hiperbaričnu komoru. Sve. Sve samo da mogu što duže da hodam, da me ne boli dok hodam, da mogu da se popnem uz stepenište… Naporno. Ako ne volite da vežbate, dosadno. Ali, morate se motivisati… na raznorazne načine. Kao magarac i šargarepa.

Pored fizičke, morate vežbati i mentalnu snagu. Hronične bolesti iscrpljuju, često više ne vidite razlog da se borite, padate u hronično stanje melanholije pa čak i depresiju.

Nedugo nakon što sam počela da pišem ovaj blog, iz Kanade mi se javila jedna divna žena koja mi je ljubazno ponudila da radimo tretmane bioenergije. Ja, kao „Neverni Toma“ , nikada nisam verovala u te ćiribu – ćiriba stvari. Kakav propust. Kakva uskogrudost. Kakvo neznanje. Nakon sam nekoliko terapija, otvorio mi se drugi svet. Mada je moj razum bio zatvoren, moje telo je neverovatno reagovalo. Moramo sebi dati prostora i za nova iskustva. Pokušati sve… pa onda reći, ja sam dala sve od sebe… pa valjda će se nešto desiti. Valjda..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *