Naslov je knjige koja je bila roman godine u Švedskoj 2015. godine, a govori o ljubavi, prijateljstvu i još koječemu. Naslov knjige me je asocirao na život, moj život. Kada pokušam da nabrojim sve teže bolesti sa kojim sam se suočavala od druge nedelje života (težak oblik upale pluća sa malim izgledima za preživljavanje), preko osnovne bolesti u dvanaestoj godini, gde su me otpisali, dijalize, transplantacije, odbacivanja bubrega nekoliko puta,  šokova kada sam prvi put, a posle je bilo još nekoliko, čula da imam bazocelularni rak kože, anafilaktičkog šoka. Preko nebrojenih injekcija penicilina, dizenterije, usled kome izazvane encefalitisom, uzrokovanim ugrizom komarca zaraženog virusom Zapadnog Nila, konačno do odbacivanja bubrega i ponovna dijaliza, bezbroj teških i neprijatnih pregleda, snimanja i terapija..

Vene su mi tvrde, krte i čvornovate. Koža istanjena i kao mapa sveta od silnog seckanja i kortikosteroida… dosta je toga. Medicinska bubašvaba, tako me je nazvao moj sestrić, sa puno ljubavi. Ja više volim da sebe nazivam Zlatna ribica, ne zato što sam riba u horoskopu, a jesam, nego što imam pamćenje isto kao zlatna ribica koja pamti samo jedan minut, i zato može da živi u onim gnusno malim, okruglim, staklenim akvarijumima, pošto stalno misli da vidi nešto novo. Tako i ja. Pamćenje je čudo. Ja se vrlo malo ružnih stvari sećam. Samo ih brišem.“ Delete“…  “Backspace“…i idemo dalje. Ne treba se prisećati ružnih stvari, evocirati neprijatne uspomene. Ja se vrlo uspešno bavim brisanjem ružnih i tužnih perioda u životu. Samo “Cut” i nema “Paste”.

Trudite se da pamtite samo lepe uspomene. Ja sam počela time da se bavim pre jedno 25 godina. Sedela sam na ski uspinjači u Italiji, bio je divan, sunčan dan. Beli, netaknuti sneg se caklio kao da je posut kristalima, a oko mene se nalazila gusta borova šuma koja je mirisala tako intezivno, da me je miris odveo u detinjstvo i podsetio na tatin sveže obrijan, topao obraz i čuveni losion Pinot Noir. Rekla sam sebi, pamti! Pamtim sunce na obrazima, miris borova, odsjaj snega. To je ono što treba da bude život, to je ono što treba zapamtiti… taj osećaj lepote koji možete ponavljati iznova, svaki put kada vam je teško, kada ste tužni. Koliko tako običnih a divnih doživljaja prođe pored vas neprimećeno. A ružno pamtimo. Sve. E pa ja sam odlučila da budem Zlatna ribica i da mi život bude lep. Zaista, vredi da pokušate…        

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *