Kada sam imala oko 18 godina, eminentni novosadski nefrolog mi je rekao: „Mnogi mladi vole dijalizu“ „Preporučiću“ rekla sam. To nikada neću zaboraviti. Kakva …. 

Pre neki dan, na dijalizi lekar mi je rekao da je čitao moj blog. Kaže, ima komentar. Moj stav prema dijalizi je negativan. Otkud, kažem ja. Ja samo mislim da je dijaliza bubrega privremeno stanje, prelazni period, kupovina vremena do transplantacije. Transplantacija je život, sloboda. Slažem se, kaže on, ali u našoj zemlji to sporo ide…. pa u tome je i problem! 

Sporo, malo, nedovoljno. Zašto mi nismo u Eurotransplantu, zašto, ako smo u jednom momentu bili …šta se to desilo? Zašto o tome više niko ne govori? Gde je nastao problem? U Republici Hrvatskoj maltene da nema liste čekanja. Par meseci si na dijalizi …i odmah se transplantira. Dijaliza bi trebalo da bude samo faza, a ne trajno rešenje. 

Naravno da nisam protiv dijalize. Smatram da je to savršen način da se organizam očisti od toksičnih materija i stabilizuje. Smatram da je to prilično kvalitetan produžetak života, jer da nema dijalize, svi bi mi bili odavno mrtvi. Dijaliza bubrega može da produži život i po 30 godina. Malo li je? Ali nije stvar u tome.

Prvo, ako pogledamo sa ekonomskog aspekta, dijaliza bubrega je izuzetno skupa. Transplantacija je mnogo povoljnije rešenje. Ako pogledamo sa aspekta kvaliteta života, pa to se i ne može porediti. Vi ste, kao transplantiran, ne bolesnik, nego zdrav čovek,  i tako društvo treba da se odnosi prema transplantiranim osobama. Koristan član društva u potpunosti. Sve vreme mi nije jasno zašto se više ne radi na transplantacijama, zašto društvo to ne potencira u dovoljnoj meri, zašto se ne radi na edukaciji na pravilan način. Ako je u jednoj katoličkoj zemlji uspela da se plasira ideja i postupak doniranja organa, gde mi grešimo?

Nisam negativna prema dijalizi, ali da li smatrate da  je bodenje iglama, debljine štrikaćih, na dva mesta u ruku, svaka dva dana trajno rešenje? Da su brzinsko oštećenje organa, malokrvnost i neminovna osteoporoza trajno rešenje? Pacijenti na dijalizi su zaboravljeni ljudi… skrajnuti iz vidokruga… a svako od vas zna ili ima nekog na dijalizi, toliko ima obolelih od šećerne bolesti koji dospevaju na dijalizu…pa zar nije realno da se trgnemo i krenemo da nalazimo pravo, trajno rešenje – transplantaciju i olakšamo život kako ljudima tako i situaciju u državi. 

I samo da napomenem još jednom – ne slažem se, i dalje, da mnogi mladi vole dijalizu.      

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *