Marijana-blog o dijalizi

Umro je pacijent broj 6. Ili možda sedam. Tako ga zovem po mestu na kom je ležao. Pre njega je otišla tetka Nada. Bila je žena od oko 70 godina, bučna, krupna sa gustom sedom kosom. Imala je sina vojnog pilota, koji se nikada nije ženio. Bila je jako ponosna na njega. S pravom. Onda je otišla Mica. Tiha, majušna ženica, prosto filiganska. Kada sam prvi put došla na dijalizu, dala mi je Bonžitu. I od onda, svaku dijalizu, donosila mi je jednu.To je bio njen mali ritual. Otišla je tiho, samo se ugasila, mada je baš tada dobila unuke blizance.

Kada ste invalid i to sa 100% telesnog oštećenja, ostvarujete pravo da vam Parking servis olakša život i postavi parking mesto za invalide blizu kuće. Da se razumemo, to nije vaš lični, privatni parking, to […]

Trudim se da dok pišem ovaj blog, ne prenosim lične, negativne emocije koje se svima nama javljaju tokom radne nedelje, zbog posla, dece, umora, a u mom slučaju, dodatno i bolesti. Ali ima tih dana, […]

Kada sam imala oko 18 godina, eminentni novosadski nefrolog mi je rekao: „Mnogi mladi vole dijalizu“ „Preporučiću“ rekla sam. To nikada neću zaboraviti. Kakva ….  Pre neki dan, na dijalizi lekar mi je rekao da […]